На данашњи дан, 15. јуна 1878 године, британски фотограф Едвард Мајбриџ је започео израду чувене серије фотографија које су у историји остале познате као „Коњ у покрету“. Од 15. до 20. јуна настало је 58 фрејмова захваљујући којима је постао пионир жеље да фотографски ухвати кретање, а његов најважнији изум зоопраксископ, уређај за пројектовање покретних слика који се користио пре данашње целулоидне филмске траке на себи својствен начин представља прапочетак филма.

Мајбриџ

Едвард Џејмс Магериџ (енгл. Edward James Muggeridge) се родио у енглеском граду Кингстон на Темзи. Иако није потврђено, сматра се да је име променио у знак поштовања према краљу Едварду како је написано на подножју његовог крунидбеног камена у Кингстону (Eadweard уместо Edward), који је тамо подигнут 1850. Магериџ је постало Мајгриџ (енгл. Muygridge), да би затим почетком 1850-их поново променио презиме у Мајбриџ (енгл. Muybridge) након што се преселио у САД. У Америци је почео да ради као књижар и издавачки агент, а након што замало није погинуо у несрећи кочије 1860. године, повратак и дуги опоравак у Енглеској га је финално усмерио и заинтересовао за фотографију. Године 1866. се враћа у Америку и почиње да ради у фотографској радњи. Наредне године, 1867. године, објављује фотографије Јосемитија и Сан Франциска и први пут постаје познат широј јавности.

Његова едиција о лепотама Дивљег запада које објављује под псеудонимом Helios доносе му славу и просперитет. Америчка војска наредне 1868. године позива Мајбриџа да фотографски испрати америчку експедицију на Аљаску, коју су Сједињене Америчке Државе купиле 1867. године за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од оквирно 91.000.000 долара) .

Калифорнијско геолошко друштво га 1871. годин позива да фотографише истраживање Високе Сијере, што му доноси велику финансијску сатисфакцију. Исте године се венчава са двадесет једногодишњом распуштеницом Флором Стоун. Наредних година путује Америком и етаблира се као успешан фотограф. Супруга Флора 1874. године рађа сина које именују Флорадо Хелиос Мајбриџ. Међутим, исте године открива да супруга Флора има љубавника, војника по имену Хари Ларкинс, након проналаска љубавних писама које су размењивали. Мирно полази Ларкинсу у посету дана 17. октобра 1874, и након што Ларкинс отвара врата, Мајбриџ изговара: „Ово је одговор на писмо које сте послали мојој жени.“ Затим га хладнокрвно устрељује пиштољем и убија на лицу места. Због убиства Харија Лакринса бива изведен пред суд, али правни систем тога доба у злочину препознаје кривицу неверне супруге Флоре, и Мајбриџ бива ослобођен оптужби због „оправданог убиства“ аконто аргумента чланова жирија да би и они урадили исто у његовој ситуацији. Тај невероватан догађај је иначе тема опере „Фотограф“ композитора Филипа Гласа. Након ослобађања, Мајбриџ дубоко уверен да му је жена родила Ларкинсово дете Флорада шаље у сиротиште и на неко време напушта САД и снима по Средњој Америци, да би се вратио 1877.  У наредних двадест година креира своје најзначајније фотографије, држи научна предавања широм Америке и Велике Британије,  Враћа се 1894. у Енглеску, где 1904. умире, у свом родном граду, у дому рођаке Кетрин Смит.

Сарадња са Станфордом

Лиланд Станфорд, будући гувернер Калифорније, бизнисмен и власник хиподрома, године 1872. позива Мајбриџа да пронађе одговор на питање да ли у коњском галопу постоји тренутак када су сва четири копита у ваздуху. У циљу проналаска решења на то питање, Мајбриџ развија тренутно доступне технике и технологије, креира хемијску формулу за развијање фотографија, унапређује електрични окидач који тренутно сними покрет, а који је осмислио његов дугогодишњи сарадник Џон Ајзак. Мајбриџова сарадња са Станфордом је трајала дуго и била пуна бирних догађаја, имајући на уму да су обојица били познати по свом темпераменту и експлозивности, али управо захваљујући Мајбриџу је Станфорд освојио своје место у историји.

Коњ у покрету

Године 1878. Мајбриџ успешно фотографише коња у трку користећи низ од педесет фото-апарата. У генијалној идеју, апарати су распоређени на стази упоредној с кретањем коња, а апарате активира натегнута жица коју би повукла коњска копита у тренутку пролаза. Тај чувени низ фотографија, иначе снимљених на данашњем Станфордском универзитету добила је свој легендарни назив „Коњ у покрету“. Као финални резултат, Мајбриџ је заиста доказао да су у једном тренутку сва четири копита у ваздуху, али не у тренутку највећег размака, како се то до тада сматрало у делима сликара тога доба, него у часу када су подвучена испод коња. Обједињавајући Мајбриџове фотографије у један непрекинути низ, први пут у историји је омогућено праћење целокупног тока једног покрета.

Зоопраксископ

У жељи да даље истражи и развије могућности фотографисања покрета, вршио је хемијска истраживања различитих метода развијања фотографија. У покушају да своје истраживање учини доступнијим и да искористи већ изузетно интереровање за његов рад и фотографије, изумео је апарат зоопраксископ, сличан већ познатом зоетропу, али његов уређај је имао ту могућност да пројектује слике тако да публика буде у стању да види реалистично кретање. Идеја овог уређаја је по много чему био претеча данашњег филма. Инспирисан сјајним успехом пројекта, Мајбриџ користио технику у много различитих варијанти и фотографише људе и животиње како би проучавао њихово кретање. Људе је често фотографисао оскудно одевене или у потпуности голе, у разним радњама, од боксовања и спуштања степеницама до играња мале деце. Његови радови се могу уврстити међу прва биомеханичка истраживања, на које се много година касније позивао и чувени Мејерхољд током развијања свој система познатог под називом „Биомеханика“.

У оквиру великог спектра утицаја, Мајбриџ је поставио велике и важне темеље. Пре свега, својим пионирским радом у прказу покретних слика отворио је кутију огромног интересовања за будућу важну кулурну грану – кинематографију. Додатно, својим идејама о поставци апарата и фотографисања покрета, први пут је презентовао идеју која се и данас користи. Слично постављени синхронизовани фото-апарати данас се користе за фотографисање специјалних ефеката, уз једну важну измену. Данас се у синхронизованој фотографији мења угао снимања, док сцена остаје непомична.