Магија коју носи источна Србија, одувек се везивала за лепоте
Дунава, али и за тврђаве које су некако увек у спрези са легендама,
мистеријама и богатом историјом овог поднебља.

Повод да кренемо на пут била је вест, коју смо дуго чекали. Након детаљне и обимне реконструкције Рамска тврђава је званично отворена! Нисмо оклевали и први слободан викенд био је наш. Пандемија је крајем јуна утихнула, лето је на прагу, а ми смо били нестрпљиви да видимо још једно обновљено културно добро „на лепом плавом Дунаву“. Колико је у минулим вековима подигнуто тврђава на Дунаву нико не зна. Нити ће се то лако утврдити. Али, на нашој територији знамо за најмање седам. У источној Србији најпознатије су Смедеревска и Голубачка тврђава, али посебан бисер је и Рамска тврђава. Сада, када је реконструисана, то се осети a prima vista. Магија коју носи источна Србија, одувек се везивала за лепоте Дунава, али и за тврђаве које су некако увек у спрези са легендама, мистеријама и богатом историјом овог поднебља.

Бисер Дунава

Тврђава Рам, налази се на 110 км од Београда, на свега 20-ак км вожње од Сребрног језера и једно је од најстаријих војних утврђења у Србији. Први подаци о месту Рам спомињу се  још 1128. године, а археолошка налазишта у близини, говоре нам да су овде живели и стварали историју Келти, Римљани, Срби, Турци и Угари. Постоји неколико легенда које се везују и за само место, али и име тврђаве. Једна од њих нас веже за Келте, који су овде направили х(рам), док се друга веже за Ромула и Рема, а трећа за турско утврђење Ихрам Харам. Скоро је сигурно да је кроз Рам морао проћи и чувени римски цар Трајан на путу ка Дачанима. Са друге стране, први писани извори јављају се тек неколико векова касније. Ту се Рам спомиње као место сукоба Византије и Угарске, али није позната тачна година када је Рамска тврђава подигнута. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се ка Угарској и освајању Панонске низије. Дунав је тада био граница, а како би заштитио своју територију, турски султан Бајазит II (1480—1512) подиже тврђаву са топовским отворима, што је Рам учинило једном од првих артиљеријских тврђава на овом подручју. И до данашњег дана остали су сачувани отвори за чак 36 топовских места. Колика је била одбрамбена моћ релативно мале Рамске тврђаве показује и податак да много већа Београдска тврђава има свега 22 топовска места. Најинтересантније је ипак то што се у самом центру тврђаве налази један кружни објекат. Помислили смо да је то део одбрамбеног система, али смо накнадно открили да је то заправо део античког храма. Током реконструкције коју је водила турска агенција ТИКА, у сарадњи са нашим Заводом за заштиту спменика, откривена је добро очувана римска табла. На њој је на латинском уписано – Јупитеру, највећем и најмоћније од свих богова, подиже барјактар VII Клаудијеве легије Гајус Лициниус Руфин. Ипак, и даље је велика непознаница да ли је овде био Руфинов маузолеј или храм посвећен великом богу Јупитеру. Поред значајне историјске и археолошке важности, Рамску тврђаву краси и величанствени поглед на Дунав.

Иако је званично Дунав најшири баш код Голубачке тврђаве, поглед са Рамске тврђаве протеже се директно на равни Банат, стварајући илузију о бескрајној води. Приликом реконструкције обновљен је и прилаз од Рамске тврђаве ка реци, тако да постоји могућност да преко трајекта отпловите право за Стару Паланку. Велики и невероватан напредак је остварен током реконструкције, чиме је будућност овог историјског места први пут заиста осигурана. Ипак, оно по чему ћемо највише памтити Рамску тврђаву је неодољиви мир и сутон. Магија завршетка дана, која је уз додире заноса струјала са Дунава. Легенда каже да је то осетио и султан Бајазит, када је на овом истом месту спустио свој ћилим (ихрам). Сада је ред на вас, да свој ћилим за пикник, спустите негде у источној Србији… као што видимо, магија овде никада не престаје.