Magija koju nosi istočna Srbija, oduvek se vezivala za lepote
Dunava, ali i za tvrđave koje su nekako uvek u sprezi sa legendama,
misterijama i bogatom istorijom ovog podneblja.

Povod da krenemo na put bila je vest, koju smo dugo čekali. Nakon detaljne i obimne rekonstrukcije Ramska tvrđava je zvanično otvorena! Nismo oklevali i prvi slobodan vikend bio je naš. Pandemija je krajem juna utihnula, leto je na pragu, a mi smo bili nestrpljivi da vidimo još jedno obnovljeno kulturno dobro „na lepom plavom Dunavu“. Koliko je u minulim vekovima podignuto tvrđava na Dunavu niko ne zna. Niti će se to lako utvrditi. Ali, na našoj teritoriji znamo za najmanje sedam. U istočnoj Srbiji najpoznatije su Smederevska i Golubačka tvrđava, ali poseban biser je i Ramska tvrđava. Sada, kada je rekonstruisana, to se oseti a prima vista. Magija koju nosi istočna Srbija, oduvek se vezivala za lepote Dunava, ali i za tvrđave koje su nekako uvek u sprezi sa legendama, misterijama i bogatom istorijom ovog podneblja.

Biser Dunava

Tvrđava Ram, nalazi se na 110 km od Beograda, na svega 20-ak km vožnje od Srebrnog jezera i jedno je od najstarijih vojnih utvrđenja u Srbiji. Prvi podaci o mestu Ram spominju se  još 1128. godine, a arheološka nalazišta u blizini, govore nam da su ovde živeli i stvarali istoriju Kelti, Rimljani, Srbi, Turci i Ugari. Postoji nekoliko legenda koje se vezuju i za samo mesto, ali i ime tvrđave. Jedna od njih nas veže za Kelte, koji su ovde napravili h(ram), dok se druga veže za Romula i Rema, a treća za tursko utvrđenje Ihram Haram. Skoro je sigurno da je kroz Ram morao proći i čuveni rimski car Trajan na putu ka Dačanima. Sa druge strane, prvi pisani izvori javljaju se tek nekoliko vekova kasnije. Tu se Ram spominje kao mesto sukoba Vizantije i Ugarske, ali nije poznata tačna godina kada je Ramska tvrđava podignuta. Nakon što su Turci ovladali našim krajevima, okrenuli su se ka Ugarskoj i osvajanju Panonske nizije. Dunav je tada bio granica, a kako bi zaštitio svoju teritoriju, turski sultan Bajazit II (1480—1512) podiže tvrđavu sa topovskim otvorima, što je Ram učinilo jednom od prvih artiljerijskih tvrđava na ovom području. I do današnjeg dana ostali su sačuvani otvori za čak 36 topovskih mesta. Kolika je bila odbrambena moć relativno male Ramske tvrđave pokazuje i podatak da mnogo veća Beogradska tvrđava ima svega 22 topovska mesta. Najinteresantnije je ipak to što se u samom centru tvrđave nalazi jedan kružni objekat. Pomislili smo da je to deo odbrambenog sistema, ali smo naknadno otkrili da je to zapravo deo antičkog hrama. Tokom rekonstrukcije koju je vodila turska agencija TIKA, u saradnji sa našim Zavodom za zaštitu spmenika, otkrivena je dobro očuvana rimska tabla. Na njoj je na latinskom upisano – Jupiteru, najvećem i najmoćnije od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinius Rufin. Ipak, i dalje je velika nepoznanica da li je ovde bio Rufinov mauzolej ili hram posvećen velikom bogu Jupiteru. Pored značajne istorijske i arheološke važnosti, Ramsku tvrđavu krasi i veličanstveni pogled na Dunav.

Iako je zvanično Dunav najširi baš kod Golubačke tvrđave, pogled sa Ramske tvrđave proteže se direktno na ravni Banat, stvarajući iluziju o beskrajnoj vodi. Prilikom rekonstrukcije obnovljen je i prilaz od Ramske tvrđave ka reci, tako da postoji mogućnost da preko trajekta otplovite pravo za Staru Palanku. Veliki i neverovatan napredak je ostvaren tokom rekonstrukcije, čime je budućnost ovog istorijskog mesta prvi put zaista osigurana. Ipak, ono po čemu ćemo najviše pamtiti Ramsku tvrđavu je neodoljivi mir i suton. Magija završetka dana, koja je uz dodire zanosa strujala sa Dunava. Legenda kaže da je to osetio i sultan Bajazit, kada je na ovom istom mestu spustio svoj ćilim (ihram). Sada je red na vas, da svoj ćilim za piknik, spustite negde u istočnoj Srbiji… kao što vidimo, magija ovde nikada ne prestaje.